29.09.2008.

VEČE BIBLIOTEKE Beogradsko psihoanalitičko društvo 11. susret

Program

Tugovanje i melanholija (Freud,1917) Sandra Stanković
viđenja: Jean-Michel Quinodoz i Thomas H.Ogden

Frojdov trenutak, Christopher Bollas Branimir Stojanović

Saopštenja Sonja Đorđević
Evropski Psihoanalitički Kongres - Beč 2008

Branimir Stojanović: PACIJENT MISLI !

The Freudian moment –Christopher Bollas

“Izuzetak” je moja prva asocijacija nakon čitanja knjige “Frojdov trenutak” Kristofera Bolasa. Već sâm naslov knjige “Frojdov trenutak” otvara polemiku sa dominantnim diskursom unutar psihoanalitičke zajednice, diskursom koji sebe legitimiše stavom da je frojdovski opus daleki predak psihoanalize, odnosno da je psihoanaliza tokom sto godina svog razvoja napustila ili potpuno modifikovala korpus ideja svog osnivača!

“Naprotiv”, kaže Bolas, “ovo je Frojdov trenutak i taj trenutak traje već sto godina”. Dakle, Bolas otvara polemiku i to je prvi veliki kvalitet ove knjige, ne samo sa naivnim istoricizmom, epistemološkim verovanjem, kome ovaj dominantni diskurs duguje uverljivost, nego pre svega sa savremenom teorijskom naivnošću psihoanalize. Suprotno verovanju da je Frojd zastareo a da je psihoanaliza napredovala, za Bolasa psihoanaliza mora, upravo sa Frojdom, da počne svoj povratak u budućnost.

Paradoksalno, kao da jedino psihoanalitičari danas ne znaju da je Frojd naš savremenik. Bolasov povratak Frojdu je autentično njegov povratak, i nimalo se ne oslanja na Lacanov povratak Frojdu iz pedesetih. Zapravo, Bolasov povratak je povratak na dve velike teme Frojdove teorije: teoriju nesvesnog i teoriju slobodnih asocijacija, dakle dva ključna koncepta Frojdove metapsihološke i tehničke doktrine. Bolasovo zajedničko ime za obe frojdovske teme je teorija nesvesnog mišljenja, koja je u vreme, kako Bolas kaže ”Teokratija svesti”, velika novost za psihoanalizu samu. Štaviše, frojdovska intelektualna revolucija, koja i danas traje, zasnovana je na velikom otkriću koje Bolas reaktualizuje, otkriću da je mišljenje nedostupno njegovom vlastitom producentu, drugim rečima misao je nesvesna, odnosno misao je produkt nesvesnog. 

Ono što je šokantno i danas u ovoj Frojdovoj ideji i po čemu je ona potpuna novost u odnosu na filozofsko verovanje da je mišljenje dostojno tog imena, zapravo akt samosvesti, jedne mistične operacije kojom svest može samu sebe da zahvati i predstavi na transparentan način. Drugim rečima, Frojd je doveo u pitanje jedan veliki san filozofije da akt mišljenja može da zahvati mišljenje samo kao objekt. Zanimljivo je da se filozofija koja se emancipovala od ovog
naivnog verovanja oslanja na Frojda i smatra ga svojim savremenikom.

Ono što je Bolasovo veliko otkriće i čemu je posvećena čitava knjiga "Frojdov trenutak" je otkriće koncepta nesvesnog koji je Frojd izumeo ali i potisnuo u drugi plan, dakle nesvesno koje nije nesvesno potiskivanja, nego nesvesno koje aktualno produkuje, anticipira, neposredno reaguje i misli. Indikator potisnutog koncepta nesvesnog za Bolasa je proces slobodnog asociranja i produkcija misli u snu. Slobodno asociranje i san su za Bolasa najdalekosežniji oblici mišljenja, zapravo najsofisticiraniji oblici mišljenja, čiji je producent jedan drugi tip nesvesnog; dakle ne nesvesno potisnutog nagona, nego jedno aktualno nesvesno koje je interaktivno, zapravo nesvesno aktualnog procesa/mišljenja.

Konsekvence ovog otkrića za Bolasa nisu samo teorijske nego i praktičko- tehničke. Drugim rečima, Bolas na velika vrata vraća neutralnost analitičara, koja je za njega, osnovni uslov otvaranja slobodnog prostora za produkciju nesvesnih misli. Kad kaže neutralnost analitičara, Bolas pre svega misli na potpuno
brisanje analitičara kao nekog ko vodi proces, nego upravo misli na nekog ko otvara svoje nesvesno za komunikaciju sa nesvesnim pacijenta. Transfer i kontratransfer su za njega samo varijeteti nesvesnog mišljenja. Samim tim on otvara polemiku sa dve aktualne i dominantne tehničke doktrine: transfernom i
kontratransfernom, koje smatra remetilačkim faktorom procesa slobodnog asociranja.

Odnosno, ako se vratimo dijalektici odnosa filozofije i psihoanalize, paradoksalno, ove dve tehnike kao da obnavljaju naivno verovanje predfrojdovske filozofije, zapravo kao da i same veruju u san filozofije da je moguće svesno mišljenje.

Bolas veruje da je ponovno otkrivanje pozicije apsolutne neutralnosti analitičara način da se psihoanaliza očuva kao jedinstven terapeutski postupak. Naime, ono do čega je njemu stalo izrazio je u jednom zanimljivom aksiomu: Pacijent misli. Ovaj aksiom je po konsekvencama homologan onom što nam je Frojd rekao a mi tako često zaboravljamo: Psihoanalizu je izumela Ana O., dakle psihoanalizu su izumeli pacijenti. Mi, psihoanalitičari, smo tu, ni više ni manje, nego da to otkriće zapišemo. 

26.05.2008.

Program:

1.Damir Aresijević: "Politička kritika kulture u Bosni i Hercegovini: perspektive roda"
2. Sandra Stanković: ""Tugovanje i melanholija (Freud, 1917), viđenje Jean-Michel Quinodoz-a i Thomasa H.Ogden-a
3. Sonja Đorđević: Saopštenje sa Kongresa evropske psihoanalitičke federacije, Beč, 2008.

VEČE BIBLIOTEKE Beogradsko psihoanalitičko društvo 10. susret

Gost večeri Damir Arsenijević "Politička kritika kulture u Bosni i Hercegovini: perspektive roda"

Damir Arsenijević doktorirao je Književnost na Univerzitetu De Montfort, Velika Britanija.Vodi seminar kursa " Rod, Ideologija, Kultura" u okviru novoformiranog MA Programa Studija Roda , u Centru za interdisciplinarne postdiplomske studije Univerziteta u Sarajevu. Njegovo istraživanje vezano je za politiku emancipacije-oslobađanje bosanske poezije u odnosu na socio-političke promene  u ovoj zemlji od kasnih 80-ih prošlog veka. Istraživačko interesovanje i publikacije Damira Arsenijevića su iz domena teorije kulture, književnosti i psihoanalize. Takodje je i prevodilac, sa internacionalnim publikacijama, poezije i teorije književnosti sa bosansko/ hrvatsko/srpskog jezika na engleski jezik.

Tugovanje i melanholija (Freud,1917) Sandra Stanković

viđenja Jean-Michel Quinodoz-a i Thomas H.Ogden-a

Saopštenja

Sonja Đorđević Evropski Psihoanalitički Kongres - Beč 2008

Damir Arsenijević POLITIČKA KRITIKA KULTURE U BOSNI I HERCEGOVINI: PERSPEKTIVE RODA

U ovom se tekstu razmatra mogućnost političke kritike kulture u Bosni i Hercegovini tako što se politički subjekt, koji treba da se konsturiše kako bi artikulirao ovakvu kritiku, locira u prazninama koje preostaju nakon nedovršenih sklapanja posmrtnih ostataka iz masovnih grobnica u ratu u BiH od 1992 do 1995. Na primjerima kulturalne produkcije, naročito književnosti, nastale poslije 1995. godine, propituje se način na koji je moguće promišljati emancipatorne političke geste, te koje su to geste i kakve.

Sandra Stanković: POVRATAK U BUDUĆNOST

Kinodozovo i Ogdenovo čitanje Frojdovog «Tugovanja i melanholije»

Od naizgled paradoksalnog naslova do paradoksalnog početka. Počeću od kraja, od 2005 godine, Ogdenovim citatom («This Art of Psychoanalysis,2005): «Više od zvuka aktuelne psihoanalitičke misli – i pretpostavljam zvuka psihoanalitičke misli koja će tek doći – može se čuti u Frojdovom «Tugovanju i melanholiji» ukoliko znamo kako da slušamo» Fokus će biti na Žan-Mišel Kinodozovom poglavlju «Frojd, separaciona anksioznost i gubitak objekta» iz knjige pod naslovom «Pripitomljena usamljenost» iz 1993. godine i na Tomas H. Ogdenovom poglavlju «Novo
čitanje korena teorije objektnih odnosa» iz knjige «Umetnost psihoanalize» iz 2005. godine.

Kinodozo nas na sebi svojstven, sistematičan, jasan način vodi kroz najznačajnije tačke ovog Frojdovog vanvremenskog dela: da stvarni gubitak ili razočaranje koje prouzrokuje voljena osoba, ili pak ukoliko dođe do gubitka ideala, mogu da imaju dva ishoda: tugovanje i melanholiju; nadalje se Kinodozo bavi Frojdovim razjašnjenjem normalnog tugovanja, a zatim i patološkim koje rezultira depresivnim stanjem
kada se izgubljeni objekat odgovoran za razočaranje smešta u ego, ego se cepa na jedan deo koji se identifikuje sa izgubljenim objektom, dok drugi deo ega postaje kritički agens; nemogućnost da se naprave jasne granice između selfa i objekta, čini da je jedan deo selfa pomešan sa objektom. Ova konstelacija, spliting ega i introjektovani izgubljeni objekat, postaje odbrana od gubitka objekta. Ukazuje nam na značaj brojnih
pokrenutih dilema i njihovih odgovora na tehniku psihoanalize.

Brojni su ukazi na Frojdovu dvoznačnost koja se tiče dileme koju je izrazio Laplank «Ko progoni koga u depresivnoj topografiji?» ili Melcer koji podvlači Frojdovo oklevanje: «Izgleda da je Frojd bio zbunjen, nesiguran da li ego optužuje, ili se ego ideal okreće protiv ega... Relevantna tačka je ona na kojoj dolazi do pitanja «Ko je u bolu?» Kinodozo svoj odgovor prezentuje u podnaslovu – subjekt ego je taj koji kritikuje objekat, a ne obrnuto. Poglavlje je zaključio ilustrativnim prikazima rada sa svojim klijentima. Ogden se na poetičan način se bavi razumevanjem Frojdovog «Tugovanja i melanholije», osećajući ritam rečenice, prateći Frojdove uvide i zaokrete u promišljanju. U prvom delu svog rada Ogden se bavi idejom da je nesvesno u velikoj meri organizovano oko stabilnih unutrašnjih objektnih odnosa između delova ega koji su u rascepu.

Drugi deo poglavlja je nosilac ideje o mogućnosti da se psihička bol izbegne kroz stvaranje fantaziranog unutrašnjeg objektnog odnosa koji
zamenjuje spoljašnji objektni odnos. Zatim se bavi patološkom vezom između ljubavi i mržnje kao snažnom vezom unutrašnjih objekata jednih sa drugima, kao i omnipotenim mišljenjem koje kida dijalog između unutrašnjeg sveta objekata i sveta objekata u spoljašnjoj realnosti. Dragoceno je Ogdenovo ukazivanje da moramo obratiti pažnju ne samo na konflikt između ljubavi i mržnje među unutrašnjim objektima, već i na konflikt između želje da se nastavi sa životom u objektnom odnosu i želje da se bude jedno sa mrtvim objektom. Self je zamrznut u priči sa
izgubljenim objektom, njegovo odleđivanje bi značilo povratak u život, povratak u budućnost.

Ono što u ovoj psihoanalitičkoj vremenskoj mašini može jasno da se opservira jeste da Ogden i Kinodozo zaista «znaju da slušaju» Frojda.

22.05.2008. je Svetlana Virijević-Mudrić dala prikaz svog kliničkog rada pored članovima BPD.

27.04.2008. je u okviru redovnih sastanaka BPD, Ivanka Joivanović-Dunjić održala predavanje "Razvoj Frojdovih psihopatoloških koncepata ( sa kratkim osvrtom na kritiku)" nakon čega je usledila živa diskusija. S obzirom na provokativnost teme, predloženo je da se u narednom ciklusu diskusija nastavi.

27.04.2008. je održan kazuistiučki prikaz analitičara Slavka Mačkića. Prikaz je izazvao bogatu diskusiju, podstakao asocijacije, pokrenuo niz pitanja i obogatio prisutne još jednim vrlo bogatim kliničkim iskustvenim doživljajem.

22.03.2008. je održan klinički workshop sa 34 učesnika koji su imali oprilike da čuju devet kliničkih prikaza pod supervizijom treninig analitičara Društva. Opšti zaključak woprkshopa je da je bio odlično organizovan, da su prikazi bili izuzetno dobri, diskusija plodna, stručna i dobronamerna i da je cela grupa u smislu grupne dinamike značajno sazrela. Ponovo su se čuli predlozi da se klinicki workshop organizuje bar dva puta godišnje.

28.02.2008 je u okviru redovnih aktivnosti Drustva. Vlada Jović odžao predvanje na temu "Zloupotreba istorijskih mitova" . Ovo predavanje je bilo izuzetno zanimljivoi i provokativno i probudilo je vrlo živu diskusiju člnaova i kandidata Društva.

18.02.2008.

Program:

1. Aleksandar Bošković: "Antropološki pristup mitu"
2. Danijela Galović: Prikaz knjige Ronald Britton-a: "Seks, smrt i Superego"
3. Jasmina Vrbaški: prikaz knjige "Louis Cozolino-a: "Neuronauka interpersonalnih odnosa: vezivanje i razvoj mozga".

VEČE BIBLIOTEKE
Beogradsko psihoanalitičko društvo
9. susret

Smederevska, 18. februar 2008. u 20.30

Program
Gost večeri Aleksandar Bošković

Antropološki pristup mitu.

Aleksandar Bošković je antropolog, teoretičar kulture i medija, specijalista za studije roda, naučni savetnik Centra za politička istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka u Beogradu. Diplomirao filosofiju na Univerzitetu u Beogradu a doktorirao na Univerzitetu St. Andrews u Škotskoj na temu : "Konstrukcija roda u savremenoj antropologiji". Predavao na univerzitetima u Braziliji, Johanesburgu i Rhodes Univerzitetu u Južnoj Africi. Gostujući je profesor na antropološkom programu postdiplomskih studija Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani.
Objavljuje naučne radove u vodećim internacionalnim časopisima iz oblasti antropologije: Anthropos, Anuário Antropologico, Gradhiva, Ethnologia Balkanica, Anthropology Today. Objavio je četiri knjige: Majamska religija 1988, Religija i kultura Maja 1990, Etnologija svakodnevnog života 2005, Mit, politika i ideologija 2006. Priredio je knjigu autorskih tekstova "Other People’s Anthropologies", New York 2007.

Aleksandar Bošković

MIT — ANTROPOLOŠKE PERSPEKTIVE

Predavanje daje kraći pregled antropoloških teorija o mitu, počevši od odnosa mita i rituala (Smith), preko različitih funkcionalističkih teorija (Malinowski i Leach), pa sve do strukturalizma (Lévi-Strauss). Posebna pažnja biće posvećena političkim aspektima upotrebe mitova (mit kao ideologija), ali i mogućnostima njihovog tumačenja kao

ključeva za razumevanje “ljudske prirode”.

17.05.-20.05.2007.
Na I Kongresu Društva za dečju i adolescentnu psihijatriju i srodne struke (DEAPS) koji je održan na Zlatiboru i koji je organizovao trening analitičar Društva Vojislav Ćurčić, su učestvovali analitičari i kandidati kao i voditelji simpozijuma i učesnici sa sopstvenim referatima. Simpozijum “Dečja i adolescentna psihonaliza/psihoterapija” je kao moderator vodila Biljana Pirgić, kandidat Društva a za okruglim stolom su učestvovala dva trening analitičara (Vojislav Ćurčić, Vesna Brzev-Ćurčić), dva analitičara (Jasminka Šuljagić-Kostić, Svetlana Virijević-Mudrić) i dva kandidata Društva (Biljana Pirgić, Nina Popadić). Ovaj Simpozijum je bio vrlo dobro posećen i vrlo dobro prihvaćen.

26.04.2007.
U okviru redovnih strucnih sastanaka Društva održana je projekcija prvog dela intervjua koji je vodio Kernberg sa borderline pacijentom. Pacijenta na ovom snimku igra profesionalni glumac.

23.04.2007.
Održano je Veče biblioteke sa sledećim temama:
Prikaz knjige Jasminka Šuljagić
 Quinidoz, J. M.:  Reading Freud: A Chronological Exploration of Freud`s Writings.
Perelberg, R.J.:  Freud: A Modern Reader.

Prikaz članka Nina Popadić
 Ogden, T. H.: This art of psychoanalysis: Dreaming undreamt dreams and interrupted cries.
 
Izveštaj sa psihoanalitičkog skupa
EPF konferencija u Barseloni

29.03.-1.04.2007.
Na poziv Španskog psihoanalitičkog društva u Barseloni je održana XX konferencija Evropske psihoanalitičke federacije »Time, Timelessness«. Ovoj konferenciji su prisustvovala četiri trening analitičara BP(p)D ( Tamara Štajner-Popović, Aleksandar Vučo, Vojislav Ćurčić, Vesna Brzev-Ćurčić) kao i tri analitičara ( Tatjana Vukosavljević-Gvozden, Vladimir Jović, Slavko Mačkić)i dva kandidata Društva (Tijana Miladinović, Jasmina Vrbaški). Tokom Konferencije je održan niz sastanaka u okviru različitih grupa i komisija EPF.

29.09.2008.

VEČE BIBLIOTEKE Beogradsko psihoanalitičko društvo 11. susret

Program

Tugovanje i melanholija (Freud,1917) Sandra Stanković
viđenja: Jean-Michel Quinodoz i Thomas H.Ogden

Frojdov trenutak, Christopher Bollas Branimir Stojanović

Saopštenja Sonja Đorđević
Evropski Psihoanalitički Kongres - Beč 2008

Branimir Stojanović: PACIJENT MISLI !

The Freudian moment –Christopher Bollas

“Izuzetak” je moja prva asocijacija nakon čitanja knjige “Frojdov trenutak” Kristofera Bolasa. Već sâm naslov knjige “Frojdov trenutak” otvara polemiku sa dominantnim diskursom unutar psihoanalitičke zajednice, diskursom koji sebe legitimiše stavom da je frojdovski opus daleki predak psihoanalize, odnosno da je psihoanaliza tokom sto godina svog razvoja napustila ili potpuno modifikovala korpus ideja svog osnivača!

“Naprotiv”, kaže Bolas, “ovo je Frojdov trenutak i taj trenutak traje već sto godina”. Dakle, Bolas otvara polemiku i to je prvi veliki kvalitet ove knjige, ne samo sa naivnim istoricizmom, epistemološkim verovanjem, kome ovaj dominantni diskurs duguje uverljivost, nego pre svega sa savremenom teorijskom naivnošću psihoanalize. Suprotno verovanju da je Frojd zastareo a da je psihoanaliza napredovala, za Bolasa psihoanaliza mora, upravo sa Frojdom, da počne svoj povratak u budućnost.

Paradoksalno, kao da jedino psihoanalitičari danas ne znaju da je Frojd naš savremenik. Bolasov povratak Frojdu je autentično njegov povratak, i nimalo se ne oslanja na Lacanov povratak Frojdu iz pedesetih. Zapravo, Bolasov povratak je povratak na dve velike teme Frojdove teorije: teoriju nesvesnog i teoriju slobodnih asocijacija, dakle dva ključna koncepta Frojdove metapsihološke i tehničke doktrine. Bolasovo zajedničko ime za obe frojdovske teme je teorija nesvesnog mišljenja, koja je u vreme, kako Bolas kaže ”Teokratija svesti”, velika novost za psihoanalizu samu. Štaviše, frojdovska intelektualna revolucija, koja i danas traje, zasnovana je na velikom otkriću koje Bolas reaktualizuje, otkriću da je mišljenje nedostupno njegovom vlastitom producentu, drugim rečima misao je nesvesna, odnosno misao je produkt nesvesnog. 

Ono što je šokantno i danas u ovoj Frojdovoj ideji i po čemu je ona potpuna novost u odnosu na filozofsko verovanje da je mišljenje dostojno tog imena, zapravo akt samosvesti, jedne mistične operacije kojom svest može samu sebe da zahvati i predstavi na transparentan način. Drugim rečima, Frojd je doveo u pitanje jedan veliki san filozofije da akt mišljenja može da zahvati mišljenje samo kao objekt. Zanimljivo je da se filozofija koja se emancipovala od ovog
naivnog verovanja oslanja na Frojda i smatra ga svojim savremenikom.

Ono što je Bolasovo veliko otkriće i čemu je posvećena čitava knjiga "Frojdov trenutak" je otkriće koncepta nesvesnog koji je Frojd izumeo ali i potisnuo u drugi plan, dakle nesvesno koje nije nesvesno potiskivanja, nego nesvesno koje aktualno produkuje, anticipira, neposredno reaguje i misli. Indikator potisnutog koncepta nesvesnog za Bolasa je proces slobodnog asociranja i produkcija misli u snu. Slobodno asociranje i san su za Bolasa najdalekosežniji oblici mišljenja, zapravo najsofisticiraniji oblici mišljenja, čiji je producent jedan drugi tip nesvesnog; dakle ne nesvesno potisnutog nagona, nego jedno aktualno nesvesno koje je interaktivno, zapravo nesvesno aktualnog procesa/mišljenja.

Konsekvence ovog otkrića za Bolasa nisu samo teorijske nego i praktičko- tehničke. Drugim rečima, Bolas na velika vrata vraća neutralnost analitičara, koja je za njega, osnovni uslov otvaranja slobodnog prostora za produkciju nesvesnih misli. Kad kaže neutralnost analitičara, Bolas pre svega misli na potpuno
brisanje analitičara kao nekog ko vodi proces, nego upravo misli na nekog ko otvara svoje nesvesno za komunikaciju sa nesvesnim pacijenta. Transfer i kontratransfer su za njega samo varijeteti nesvesnog mišljenja. Samim tim on otvara polemiku sa dve aktualne i dominantne tehničke doktrine: transfernom i
kontratransfernom, koje smatra remetilačkim faktorom procesa slobodnog asociranja.

Odnosno, ako se vratimo dijalektici odnosa filozofije i psihoanalize, paradoksalno, ove dve tehnike kao da obnavljaju naivno verovanje predfrojdovske filozofije, zapravo kao da i same veruju u san filozofije da je moguće svesno mišljenje.

Bolas veruje da je ponovno otkrivanje pozicije apsolutne neutralnosti analitičara način da se psihoanaliza očuva kao jedinstven terapeutski postupak. Naime, ono do čega je njemu stalo izrazio je u jednom zanimljivom aksiomu: Pacijent misli. Ovaj aksiom je po konsekvencama homologan onom što nam je Frojd rekao a mi tako često zaboravljamo: Psihoanalizu je izumela Ana O., dakle psihoanalizu su izumeli pacijenti. Mi, psihoanalitičari, smo tu, ni više ni manje, nego da to otkriće zapišemo. 

26.05.2008.

VEČE BIBLIOTEKE Beogradsko psihoanalitičko društvo 10. susret

Gost večeri Damir Arsenijević "Politička kritika kulture u Bosni i Hercegovini: perspektive roda"

Damir Arsenijević doktorirao je Književnost na Univerzitetu De Montfort, Velika Britanija.Vodi seminar kursa " Rod, Ideologija, Kultura" u okviru novoformiranog MA Programa Studija Roda , u Centru za interdisciplinarne postdiplomske studije Univerziteta u Sarajevu. Njegovo istraživanje vezano je za politiku emancipacije-oslobađanje bosanske poezije u odnosu na socio-političke promene  u ovoj zemlji od kasnih 80-ih prošlog veka. Istraživačko interesovanje i publikacije Damira Arsenijevića su iz domena teorije kulture, književnosti i psihoanalize. Takodje je i prevodilac, sa internacionalnim publikacijama, poezije i teorije književnosti sa bosansko/ hrvatsko/srpskog jezika na engleski jezik.

Tugovanje i melanholija (Freud,1917) Sandra Stanković

viđenja Jean-Michel Quinodoz-a i Thomas H.Ogden-a

Saopštenja

Sonja Đorđević Evropski Psihoanalitički Kongres - Beč 2008

Damir Arsenijević POLITIČKA KRITIKA KULTURE U BOSNI I HERCEGOVINI: PERSPEKTIVE RODA

U ovom se tekstu razmatra mogućnost političke kritike kulture u Bosni i Hercegovini tako što se politički subjekt, koji treba da se konsturiše kako bi artikulirao ovakvu kritiku, locira u prazninama koje preostaju nakon nedovršenih sklapanja posmrtnih ostataka iz masovnih grobnica u ratu u BiH od 1992 do 1995. Na primjerima kulturalne produkcije, naročito književnosti, nastale poslije 1995. godine, propituje se način na koji je moguće promišljati emancipatorne političke geste, te koje su to geste i kakve.

Sandra Stanković: POVRATAK U BUDUĆNOST

Kinodozovo i Ogdenovo čitanje Frojdovog «Tugovanja i melanholije»

Od naizgled paradoksalnog naslova do paradoksalnog početka. Počeću od kraja, od 2005 godine, Ogdenovim citatom («This Art of Psychoanalysis,2005): «Više od zvuka aktuelne psihoanalitičke misli – i pretpostavljam zvuka psihoanalitičke misli koja će tek doći – može se čuti u Frojdovom «Tugovanju i melanholiji» ukoliko znamo kako da slušamo» Fokus će biti na Žan-Mišel Kinodozovom poglavlju «Frojd, separaciona anksioznost i gubitak objekta» iz knjige pod naslovom «Pripitomljena usamljenost» iz 1993. godine i na Tomas H. Ogdenovom poglavlju «Novo
čitanje korena teorije objektnih odnosa» iz knjige «Umetnost psihoanalize» iz 2005. godine.

Kinodozo nas na sebi svojstven, sistematičan, jasan način vodi kroz najznačajnije tačke ovog Frojdovog vanvremenskog dela: da stvarni gubitak ili razočaranje koje prouzrokuje voljena osoba, ili pak ukoliko dođe do gubitka ideala, mogu da imaju dva ishoda: tugovanje i melanholiju; nadalje se Kinodozo bavi Frojdovim razjašnjenjem normalnog tugovanja, a zatim i patološkim koje rezultira depresivnim stanjem
kada se izgubljeni objekat odgovoran za razočaranje smešta u ego, ego se cepa na jedan deo koji se identifikuje sa izgubljenim objektom, dok drugi deo ega postaje kritički agens; nemogućnost da se naprave jasne granice između selfa i objekta, čini da je jedan deo selfa pomešan sa objektom. Ova konstelacija, spliting ega i introjektovani izgubljeni objekat, postaje odbrana od gubitka objekta. Ukazuje nam na značaj brojnih
pokrenutih dilema i njihovih odgovora na tehniku psihoanalize.

Brojni su ukazi na Frojdovu dvoznačnost koja se tiče dileme koju je izrazio Laplank «Ko progoni koga u depresivnoj topografiji?» ili Melcer koji podvlači Frojdovo oklevanje: «Izgleda da je Frojd bio zbunjen, nesiguran da li ego optužuje, ili se ego ideal okreće protiv ega... Relevantna tačka je ona na kojoj dolazi do pitanja «Ko je u bolu?» Kinodozo svoj odgovor prezentuje u podnaslovu – subjekt ego je taj koji kritikuje objekat, a ne obrnuto. Poglavlje je zaključio ilustrativnim prikazima rada sa svojim klijentima. Ogden se na poetičan način se bavi razumevanjem Frojdovog «Tugovanja i melanholije», osećajući ritam rečenice, prateći Frojdove uvide i zaokrete u promišljanju. U prvom delu svog rada Ogden se bavi idejom da je nesvesno u velikoj meri organizovano oko stabilnih unutrašnjih objektnih odnosa između delova ega koji su u rascepu.

Drugi deo poglavlja je nosilac ideje o mogućnosti da se psihička bol izbegne kroz stvaranje fantaziranog unutrašnjeg objektnog odnosa koji
zamenjuje spoljašnji objektni odnos. Zatim se bavi patološkom vezom između ljubavi i mržnje kao snažnom vezom unutrašnjih objekata jednih sa drugima, kao i omnipotenim mišljenjem koje kida dijalog između unutrašnjeg sveta objekata i sveta objekata u spoljašnjoj realnosti. Dragoceno je Ogdenovo ukazivanje da moramo obratiti pažnju ne samo na konflikt između ljubavi i mržnje među unutrašnjim objektima, već i na konflikt između želje da se nastavi sa životom u objektnom odnosu i želje da se bude jedno sa mrtvim objektom. Self je zamrznut u priči sa
izgubljenim objektom, njegovo odleđivanje bi značilo povratak u život, povratak u budućnost.

Ono što u ovoj psihoanalitičkoj vremenskoj mašini može jasno da se opservira jeste da Ogden i Kinodozo zaista «znaju da slušaju» Frojda.

22.05.2008. je Svetlana Virijević-Mudrić dala prikaz svog kliničkog rada pored članovima BPD.

27.04.2008. je u okviru redovnih sastanaka BPD, Ivanka Joivanović-Dunjić održala predavanje "Razvoj Frojdovih psihopatoloških koncepata ( sa kratkim osvrtom na kritiku)" nakon čega je usledila živa diskusija. S obzirom na provokativnost teme, predloženo je da se u narednom ciklusu diskusija nastavi.

27.04.2008. je održan kazuistiučki prikaz analitičara Slavka Mačkića. Prikaz je izazvao bogatu diskusiju, podstakao asocijacije, pokrenuo niz pitanja i obogatio prisutne još jednim vrlo bogatim kliničkim iskustvenim doživljajem.

22.03.2008. je održan klinički workshop sa 34 učesnika koji su imali oprilike da čuju devet kliničkih prikaza pod supervizijom treninig analitičara Društva. Opšti zaključak woprkshopa je da je bio odlično organizovan, da su prikazi bili izuzetno dobri, diskusija plodna, stručna i dobronamerna i da je cela grupa u smislu grupne dinamike značajno sazrela. Ponovo su se čuli predlozi da se klinicki workshop organizuje bar dva puta godišnje.

28.02.2008 je u okviru redovnih aktivnosti Drustva. Vlada Jović odžao predvanje na temu "Zloupotreba istorijskih mitova" . Ovo predavanje je bilo izuzetno zanimljivoi i provokativno i probudilo je vrlo živu diskusiju člnaova i kandidata Društva.

18.02.2008.

VEČE BIBLIOTEKE
Beogradsko psihoanalitičko društvo
9. susret

Smederevska, 18. februar 2008. u 20.30

Program
Gost večeri Aleksandar Bošković

Antropološki pristup mitu.

Aleksandar Bošković je antropolog, teoretičar kulture i medija, specijalista za studije roda, naučni savetnik Centra za politička istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka u Beogradu. Diplomirao filosofiju na Univerzitetu u Beogradu a doktorirao na Univerzitetu St. Andrews u Škotskoj na temu : "Konstrukcija roda u savremenoj antropologiji". Predavao na univerzitetima u Braziliji, Johanesburgu i Rhodes Univerzitetu u Južnoj Africi. Gostujući je profesor na antropološkom programu postdiplomskih studija Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani.
Objavljuje naučne radove u vodećim internacionalnim časopisima iz oblasti antropologije: Anthropos, Anuário Antropologico, Gradhiva, Ethnologia Balkanica, Anthropology Today. Objavio je četiri knjige: Majamska religija 1988, Religija i kultura Maja 1990, Etnologija svakodnevnog života 2005, Mit, politika i ideologija 2006. Priredio je knjigu autorskih tekstova "Other People’s Anthropologies", New York 2007.

Aleksandar Bošković

MIT — ANTROPOLOŠKE PERSPEKTIVE

Predavanje daje kraći pregled antropoloških teorija o mitu, počevši od odnosa mita i rituala (Smith), preko različitih funkcionalističkih teorija (Malinowski i Leach), pa sve do strukturalizma (Lévi-Strauss). Posebna pažnja biće posvećena političkim aspektima upotrebe mitova (mit kao ideologija), ali i mogućnostima njihovog tumačenja kao

ključeva za razumevanje “ljudske prirode”.

Danijela Galović – prikaz knjige:

Ronald Britton:

„Seks, smrt i Superego”

U ovoj knjizi Ronald Britton reevaluira različite psihoanalitičke fenomene na osnovu svakodnevnog kliničkog iskustva. Knjiga je podeljena na tri dela u kojima se bavi temama odnosa seksualnosti i smrti, odnosa ega i superega i, u poslednjem, trećem delu, pojmom narcizma. Počinjući priču analizom slučajeva histerije koji su obeležili najranije dane psihoanalize, on ističe specifično sjedinjavanje seksa i smrti kod histerija, odbrambenu funkciju erotizacije kao izvođenja projektivne identifikacije i specifičnosti nagona destrukcije kod ovih slučajeva. Kada se bavi fenomenom kastrativnog kompleksa kod žena, Britton u njemu vidi patološki, a ne razvojni fenomen.

Govoreći o različitim »rešenjima« za očuvanje ljubavi prema objektu u situaciji kada je ona kombinovana sa destrukcijom i averzijom prema svemu što je različito, on istovremeno govori i o značaju upotrebe kontratransfera za diferencijalnu dijagnostiku poremećaja u okviru kojih se ta rešenja javljaju pa iznosi podelu na histerije, sa jedne strane, i narcističke poremećaje, sa druge strane.

U drugom delu ove knjige poseban akcenat je stavljen na odnos između ega i superega i, u skladu sa tim definisan, terapijski cilj psihoanalize - »Gde je bio superego neka bude ego«, koji se postiže kroz emancipaciju ega od superega preuzimanjem pozicije trećeg, pozicije samoopservacije i donošenje suda o sopstvenom unutrašnjem kritičaru. Pišući u svojim ranijim knjigama o strahu od haosa kod graničnih pacijenata, Britton u ovoj knjizi dalje razvija tu ideju kroz objašnjenje Bionovog koncepta ego-destruktivnog superega koji kod narcističkih poremećaja zauzima poziciju trećeg u triangularnom prostoru.

Treći deo knjige, u kome se bavi narcizmom, bazira se na ideji da se narcistički poremećaji pojavljuju u vidu odbrambene organizacije koja štiti osobu od destruktivnog superega ili od antipatije prema drugima.

Značajna karakteristika ove grupe poremećaja je nesposobnost funkcionisanja u analitičkoj situaciji na uobičajeni način usled nemogućnosti formiranja uobičajenog transfernog odnosa, jer se analitičar ne može istovremeno doživeti kao značajn i kao odvojena osoba. Na osnovu kliničkog iskustva, odnosno ponavljanog transfernokontratransfernog iskustva u radu sa ovim poremećajima, Britton ih deli u tri grupe: granične (sa tankom kožom), shizoidne (sa debelom kožom) i kao-da (lažni self) pacijente. Osnovni kriterijum za njihovo razlikovanje nije simptomatologija već različiti načini reagovanja na deljenje mentalnog i fizičkog prostora: kod graničnih - analitičarev psihički prostor je kolonizovan od strane pacijenta, kod shizoidnih – analitičar je isključen iz pacijentovog mentalnog prostora, a kod pacijenata sa lažnim selfom – analitičar ima doživljaj da je pacijent fizički prisutan, ali da mentalno pripada drugom domenu, zbog čega oseća pacijenta kao nerealnog.

Danijela Galović

Jasmina Vrbaški – prikaz knjige:
Louis Cozolino:
„Neuronauka interpersonalnih odnosa: Vezivanje i razvoj socijalnog mozga”
... It is the power of being with others that shapes our
brains.

Louis Cozolino predstavlja jedno novo i bogato istraživanje teorije interpersonalne neurobiologije, polazeći od mozga kao socijalnog organa nastalog kroz iskustvo. On objašnjava kako se naš mozak razvija kroz interpersonalne odnose, kako taj razvoj može biti ometen i kako blagotvorne interakcije mogu biti okidač za promene u nervnom sistemu i samu reparaciju. Knjiga istražuje teme kao što je moždana
plastičnost, mirror neuroni i biologija vezivanja. Postavlja pitanja kako roditelji i terapeuti utiču na aktivaciju neuroplastičnih procesa i  kako potpomažu učenje i menjanje, koji su efekti izolacije, stresa i traume na socijalni mozak i kako odnosi mogu ujedno da stvaraju i leče
mentalne bolesti. Prve eksploracije su u kontekstu mozga kao socijalne kreacije gde je polazište čovečanstvo koje je opstalo zahvaljujući društvenim interakcijama, od rane interakcije sa majkom kao prvim okruženjem, koja štiti i vodi, gde se kasnije razvoj primarno nezrelog mozga vremenom razvija u nezavisni self. Postoji osvrt i na možda najdelikatniju tačku razvoja nervnog sistema proisteklog iz socijalnih promena kakve se javljaju u adolescenciji, što je negde u korelaciji sa povećanim zahtevima socijalne sredine koji se postavljaju pred tinejdžera. Diskutuje se i socijalna i emocionalna lateralizovanost kroz dominaciju leve hemisfere u domenu strategije, socijalnih emocija,
pozitivnih afekata i desne hemisfere koja je dominantnija u aspektima vezivanja, izbegavanja, samosvesti, negativnih afekata i facijalne ekspresije i prepoznavanja iste kod drugih. Interesantno je razmišljanje o primarnim izvorima vezivanja u smislu mirisa, feromona, zvukova, i fokusa na cingularnom korteksu i njegovoj ulozi u posmatranju interpersonalnih odnosa. Razmatraju se poremećaji u nervnom
sistemu u kontekstu interpersonalnih odnosa počevši od prenatalnog stresa i depresivne majke. U domenu psihopatije i antisocijalnog mozga akcenat postavlja na prefrontalni korteks. Takođe govori o ljubavi i hemijskim modulatorima tj. neurotransmiterima u smislu
da interpersonalni odnosi vrše regulaciju istih na isti način kao što je biološki sistem nagrade ranije to činio. Završava sa ”lekovitim”
odnosima gde ljubav aktivira potrebu za socijalnim vezivanjima, sisteme nagrađivanja i kapacitet za poverenje.
Autor ilustruje svoje eksploracije kliničkimprikazima.

Jasmina Vrbaški

23.02.2008.

Održana je Vanredna skupština Beogradsklog psihoanalitičkog društva

26.10.2007.

17.05.-20.05.2007.
Na I Kongresu Društva za dečju i adolescentnu psihijatriju i srodne struke (DEAPS) koji je održan na Zlatiboru i koji je organizovao trening analitičar Društva Vojislav Ćurčić, su učestvovali analitičari i kandidati kao i voditelji simpozijuma i učesnici sa sopstvenim referatima. Simpozijum “Dečja i adolescentna psihonaliza/psihoterapija” je kao moderator vodila Biljana Pirgić, kandidat Društva a za okruglim stolom su učestvovala dva trening analitičara (Vojislav Ćurčić, Vesna Brzev-Ćurčić), dva analitičara (Jasminka Šuljagić-Kostić, Svetlana Virijević-Mudrić) i dva kandidata Društva (Biljana Pirgić, Nina Popadić). Ovaj Simpozijum je bio vrlo dobro posećen i vrlo dobro prihvaćen.

26.04.2007.
U okviru redovnih strucnih sastanaka Društva održana je projekcija prvog dela intervjua koji je vodio Kernberg sa borderline pacijentom. Pacijenta na ovom snimku igra profesionalni glumac.

23.04.2007.
Održano je Veče biblioteke sa sledećim temama:
Prikaz knjige Jasminka Šuljagić
 Quinidoz, J. M.:  Reading Freud: A Chronological Exploration of Freud`s Writings.
Perelberg, R.J.:  Freud: A Modern Reader.

Prikaz članka Nina Popadić
 Ogden, T. H.: This art of psychoanalysis: Dreaming undreamt dreams and interrupted cries.
 
Izveštaj sa psihoanalitičkog skupa
EPF konferencija u Barseloni

29.03.-1.04.2007.
Na poziv Španskog psihoanalitičkog društva u Barseloni je održana XX konferencija Evropske psihoanalitičke federacije »Time, Timelessness«. Ovoj konferenciji su prisustvovala četiri trening analitičara BP(p)D ( Tamara Štajner-Popović, Aleksandar Vučo, Vojislav Ćurčić, Vesna Brzev-Ćurčić) kao i tri analitičara ( Tatjana Vukosavljević-Gvozden, Vladimir Jović, Slavko Mačkić)i dva kandidata Društva (Tijana Miladinović, Jasmina Vrbaški). Tokom Konferencije je održan niz sastanaka u okviru različitih grupa i komisija EPF.